Zagađenje vazduha 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11

ZAGAĐENJE VAZDUHA
Sadržaj:
Uvod______________________________________________1
Efekat staklene bašte_________________________________ 2
Kisele kiše_________________________________________4
Uništavanje ozonskog omotača_________________________6
Trend globalnog zagrevanja____________________________8
Protokol iz Kjotoa____________________________________9
Zaključak__________________________________________10
Literatura__________________________________________11
1.Uvod:
Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi, kao i čitavog eko sistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu, a sastoji se od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.
Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudii čitav ekosistem. Atmosfera služi kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača.
Glavni izvor zagađenja vazduha su zagrevanja domaćinstava, industrijske aktivnosti i saobraćaj.
Najčešće zagađujuće materije su ugljen monoksid (CO), sumpor dioksid (SO2), azot dioksid (NO2), mikročestice čađi. Specifične zagađujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, magnan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teški metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje, mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncentracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiču uglavnom od saobraćaja. U Evropi se emituje oko 125M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioskida (SO2) u Evropi iynosi 39M tona godišnje. Emisija SO2 jedinjenja drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najčešće i najviše u centralnoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi. zato su vlasti u državama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije korišćenja fosilnih goriva u zagrevanju domaćinstava.
Emitovane kisele supstance kao što su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosfri se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu i do nekoliko hiljada kolimetara, gde se preobražuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu, ljudi takođe trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH faktor i povećanu koncentraciju metala.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]